SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
GRAĐANSKI BUNT
 
Protesti u Beogradu: Bukom na ulici dokazujemo da smo živi
Autor/izvor: Dragoslav Dedović, Deutsche Welle
Datum objave: 06.01.2019. - 10:03:16
BEOGRAD - Peti dan nove godine, prva subota. Vreme je pasje. Sitna susnežica ulazi u oči. Da li će to uticati na proteste? Između platoa pred Filozofskim i Studentskog trga nešto pre šest je ipak dosta ljudi. 

Mnogo toga je isto kao na prethodnim protestima. Jak razglas sa kamiona, pištaljke, trube, ljudi koji od Narodnog pozorišta hrle prema Studentskom trgu ili čekaju sa strane da se pridruže šetačima.

No, već na početku je nešto drugačije. Protest počinje minutom ćutanja. Tako su prisutni odali poštu  preminulim glumcima Marku Nikoliću i Ivi Gregureviću te fudbalskoj legendi Dragoslavu Šekularcu.

I još jedna novost je obelodanjena na početku protesta. Glumac i jedan od govornika na protestu „Jedan od pet miliona“ Branislav Trifunović pozvao je generalnog direktora RTS Dragana Bujoševića da se povuče sa funkcije, podsećajući ga da je odgovoran građanima, a ne svojim ličnim interesima, interesima vlasti i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U zahtevu se navodi da „nije srpski ćutati“ – tako se zvala emisija koju je nekada vodio i uređivao Dragan Bujošević. 

Dakle, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović bi, prema zahtevu demonstranata, trebalo da ode jer se bavi prebrojavanjem građana pri čemu se ispostavlja da je pomalo kratkovid, a njemu bi po novom zahtevu pobunjenih građana morao da se pridruži i prvi čovek javnog medijskog servisa jer iste te građane uopšte ne vidi.

Dok Trifunović proziva šefa RTS, u masi je čovek koji svetli kao novogodišnja jelka. Kaže da mu je to ostalo od novogodišnje ponude pa je zgodno za proteste. Kako ide prodaja? „Danas je slabije. Manje je ljudi, a i vreme nije dobro.“

Za razliku od prošlosubotnjih sagovornika koji su prodavali pištaljke Marko, tako ću ga nazvati za ovu priliku, dozvoljava da ga fotografišem, ako ne uhvatim lice. Izgleda da je iskusan u skrivanju biometrijskih tačaka.

„Ja sam odrastao na Zvezdinom stadionu, znam tačno koliko je ljudi. Ovde ih ima pet-šest hiljada. Usput do Terazija pridružiće im se još dosta njih. Videćemo koliko će ih biti do kraja.“

Kad ministri prebrojavaju građane onda može i Marko. Izgleda da svako u Beogradu ima svoju procenu.

Pored njega jedan momak prodaje bedževe. Prvi put je na protestima, nada se zaradi. Po sto dinara koštaju bedževi sa porukama „Stop medijskom mraku“, „Puko si“, „#1od5miliona“ ili „drogirani penzioner“. Zaključujem da se ni jedan ni drugi mali obrtnik ne bi pojavili po ovakvom vremenu da ne očekuju dovoljan broj potencijalnih kupaca. To govori u prilog procenama da će protesti potrajati, jer mala privreda počinje da računa sa njima.

U tom trenutku glumac Rale Milenković govori građanima da se na ovom skupu ne radi o politici već o ljudskoj potrebi da se živi u zemlji u kojoj ambicija počiva na znanju, a uspeh isključivo na radu. On dodaje da Srbija nije takva zemlja.

„Živimo u zemlji bez posledica i za dobro i za loše. Živimo u jednoj proizvoljnoj papazjaniji samozvanih eksperata i stručnjaka“, poentira Milenković.

Ovaj put je protestna povorka imala drukčiji plan kretanja: od platoa kod Filozofskog fakulteta preko Terazija i Kneza Miloša pa niz Takovsku, levo u Svetogorsku do Makedonske ulice.

Na skretanju u Kneza Miloša prema Skupštini, nadomak Beograđanke, iz razglasa se začuo protestni hit posvećen legendarnom stranačkom performansu novinarke „Studija B“ Barbara Životić: „Linč, silovanje, nasilje“. Tu je bilo više vremena da se osmotre transparenti.

Dva momka pod belim maskama nosila su rimovanu poruku:
ne slušam te, diktatore

jer nisam tvoj bot

neću sendvič tvoj da jedem

ješću pasulj klot

Jasno mi je zašto lopove. Ni Vejder nije nelogičan. Prema Američkom filmskom institutu on je po rangu treći filmski negativac svih vremena. E, ono „šećeru“ je zagonetno. Možda je poruka da u ljudska prava svakako spada i to da ti se fizički sviđa predsednik kojeg bi najradije da smeniš.

Najspektakularnije je opet bilo kod RTS-a. Opet baklje i transparent „počelo je“. Poruke sa razglasa su ovaj put upućene glavnom i odgovornom uredniku informativnog programa RTS Nenadu Lj. Stefanoviću. Sa razglasa je grmelo da je obaveza urednika da se suprotstavi svakoj vrsti cenzure, da je urednik dužan da zaštiti novinara od pritiska te da laž nije nekakvo drugo mišljenje.

Da li je dotični Stefanović isti onaj čovek koji je 2010. izjavio:

„Dok ova ekipa vodi RTS, neće biti kao u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja i kada se Aleksandar Vulin nešto pitao.“

Tada su Vučić i Vulin bili opozicija. A Stefanović prvi čovek informative javnog servisa.

Eto,  što ti je život. Dok je na vlasti Vučić je, šta god radio, uvek i superministar totalnog informisanja, a i Vulin se opet nešto pita. Kada su ponovo došli na vlast, ekipu koja vodi RTS nisu dirali. A i zašto bi? Očito je ta ekipa sa dolaskom stare političke garniture iz korena promenila mišljenje, pa je sve kao u stara dobra vremena predsednikovog ministrovanja pod Miloševićem. Možda i bolje.

Građani bi protestima da pokvare tu idilu. Vest o protestnoj šetnji je od nekadašnjeg 29. minuta dnevnika ovaj put uskočila u 16. minut, što bi se moglo shvatiti kao izvesni napredak medijskih sloboda u Srbiji.

U intervjuu koji su kao koordinatori protesta za nedeljnik NIN dali studenti Jelena Anasonović i Martin Bežinarević te muzički producent Aleksandar Stanojković, sve troje su pobrojali niz nepravdi koje su ih izvele na ulicu. Od kršenja zakona, preko medijskog mraka i partijskog kadriranja na svim nivoima, vređanja i huškanja, socijalne devastiranosti, odlaska mladih. Aleksandar je rekao: „E zato mi pravimo buku svake subote. Da tom bukom na ulici dokažemo da smo živi.“

Na ovako iskrenu motivaciju Aleksandar Vučić, koji je od svog neka-izađe-pet-miliona došao do procene da tu ima finih ljudi, odgovara pretnjom da će raspisati vanredne izbore. Kao da bi ga nova pobeda na izborima dodatno legitimisala pod uslovima potpune medijske blokade drukčijeg mišljenja i sa biračkim spiskovima na kojima su njegovi fanovi i hronični pokojnici. Kao da bi ljude koji se ne slažu sa njim tako fabrikovan izborni rezultat na bilo koji način delegitimisao.

Ključno pitanje, gde je u svemu tome opozicija, za sada čeka na odgovor. Kredibilitet potrošen u „žutim“ godinama teško se vraća sa istim, starim licima. Ipak, nevolja pod Vučićem sa izborima ili bez njih može postati toliko akutna da bi građani jednom mogli biti spremni da se okrenu od bahate vlasti ka delovima slabunjave opozicije.
Zato su vanredni izbori verovatni. Vučić zna da vreme ne radi za njega pa želi da na brzinu overi još četiri godine vlasti. Možda bi obrnut proces u otporu Vučiću bio delotvorniji. Potčinjavanje strančarenja građanskom buntu. „1od5miliona“ je građanska platforma koja bi na izborima mogla izbaciti svoje kandidate. Pokret za demokratski i društveni preokret. A stranke da stanu u drugi red.

Sa ovim pomalo utopijskim mislima odlazim sa protesta. Organizatori su građane pozvali da se okupe i sledeće subote, 12. januara kao i u sredu 16. januara, na godišnjicu ubistva Olivera Ivanovića. Potom 17. januara dolazi Putin. Ako opet nešto ne iskrsne, jer ga od prošlog leta najavljuju svakih mesec dana. To je prilika da vlast upregne sve medijske i stranačke divizije. Da proteste zaseni državni kontraspektakl. Razlika u atmosferi će biti kao razlika između rok koncerta i sleta.

Na kraju, opet će se procenjivati broj učesnika. Marko s početka teksta je izrekao pesimističnu procenu. Kod Skupštine sam zastao da masa ljudi od čela do začelja prođe kraj mene. Na tom mestu ulica ima četiri trake, plus pešačko ostrvo, plus trotoari. Čelo povorke koja je išla punom širinom ulice prošlo je tu tačku u 19:04. Začelje je na istom mestu bilo u 19:26.

Neka sada ministar računa koliko ljudi za 22 minuta u četiri trake prođe pored njegovog brojača. Postoje mediji koji su to drukčije izrazili – u jednom trenutku se kolona protezala od zgrade RTS-a do Trga Republike.