SEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz SlovenijaSEEbiz Slovenija
PONUDA
 
Kupac Galenike dao ponudu malim akcionarima
Autor/izvor: SEEbiz / Politika
Datum objave: 10.10.2018. - 08:00:39
BEOGRAD - Kupac „Galenike" kompanija „Elius" iz Luksemburga objavila je nameru za preuzimanje akcija od manjinskih akcionara u ovoj farmaceutskoj kompaniji. Većinski vlasnik poseduje 83,9 odsto akcija ove kompanije, dok 10,5 odsto kapitala čine sopstvene akcije proistekle iz procesa obaveznog investiranja.

Kod malih akcionara je 5,61 odsto akcija, a većinski vlasnik se obavezao prilikom privatizacije da ponuđena cena neće biti ispod 7,14 evra po akciji koliko je plaćeno za državni paket akcija. Inače, svoj paket akcija država je početkom novembra prošle godine prodala za 16 miliona evra.

Malih akcionara ima 4.790, a oni imaju 149.813 od ukupno emitovanih gotovo 2,4 miliona akcija. U proseku imaju 31 akciju, koje su im pripale još 2008. godine, a prema ponuđenoj ceni akcija mali akcionari sada dobijaju oko 220 evra.

Prema ugovoru, kupac je najkasnije u roku od šest meseci od njegovog zaključenja morao da uputi bezuslovnu ponudu za otkup akcija koje nisu bile predmet kupoprodaje, sa ponuđenom cenom koja ne može biti manja od cene po akciji iz kupoprodajnog ugovora. Inače, rok da daju ponudu za preuzimanje istekao je u maju.

Zoran Pantelić, iz Sindikata „Nezavisnost" fabrike, kaže da je, sticajem okolnosti, ponuda za kupovinu akcija od malih akcionara izuzetno niska.

– Moja procena je da većina malih akcionara neće sada prodati akcije, već će sačekati da se firma konsoliduje i da cena akcija poraste – kaže Pantelić.

Nenad Gujaničić, broker, smatra da bi novi vlasnik „Galenike" malim akcionarima trebalo da plati veću cenu od one iz ugovora.

– Ponuđač bi trebalo da uradi i procenu vrednosti akcije i da uzme u obzir knjigovodstvenu vrednost, a ona je oko 3.500 dinara. Dakle, trebalo bi da akcionari dobiju dosta više novca ako sve bude u skladu sa zakonom. Po zakonu o preuzimanju kada kompanija nije kotirana na berzi, kao što je slučaj sa „Galenikom", ponuđač je dužan da plati najvišu cenu između knjigovodstvene, procenjene i one vrednosti po kojoj je sticao akcije. To je u ovom slučaju 7,15 evra. S obzirom na to da je knjigovodstvena vrednost na kraju prošle godine, prema poslednjem finansijskom izveštaju, bila 3.510 dinara, ne bi trebalo da cena u ponudi bude ispod ove – smatra Gujaničić.

Inače, po našim propisima većinski vlasnik ako stekne više od 90 odsto akcija može prinudno da otkupi akcije, te je zato veoma izvesno da će manjinski akcionari na ovaj ili onaj način prodati svoje akcije u kompaniji.

Čak i da bude tako „Galenikini" zaposleni neće dobiti ni izbliza koliko su dobile njihove kolege u „Hemofarmu" od nemačke „Štade". Nemci su 2006. godine vršačku fabriku lekova platili ukupno 485 miliona evra. „Štada" je tada za emitovanih 3,3 miliona akcija ponudila 146,7 evra po akciji, a zaposleni i penzioneri „Hemofarma" dobili su desetine hiljada evra. Naravno, ne sme se zanemariti da je „Galenika" prodata sa dugovima i u lošijem stanju.

Podsećanja radi, „Elius" osim 16 miliona evra na ime kupoprodajne cene, plaća i 25 miliona evra za izmirenja obaveza prema bankama, kao i iznos od dodatnih 200 evra po godini staža za zaposlene, koji su se opredelili za dobrovoljni socijalni program. Takođe, kupac treba da, u dve godine od sklapanja ugovora, uloži 5,5 miliona evra u „Galeniku", kao i da broj zaposlenih na neodređeno vreme ne smanjuje ispod 900.